Ovde ću vam predstaviti jedan eksperiment koji je organizovao komunista washington post-a Gene Weingarten i američki violinista Joshua Bell i koji može da posluži u marketinške svrhe. Eksperimen nije imao nikakve veze sa marketingom već su gore pomenuti želeli da vidi da li će ga i koliko ljudi prepoznati u vašingtonskom metrou dok svira violinu kao ulični svirač, a taj eksperiment ću iskoristiti kao objašnjenje šta je to marketing i šta se može postići njime. O samom violinisti, uspesima i o njegovoj karijeri se neću baviti, a možete pronaći na njegovom sajtu Joshua Bell ili na Wikipediji.
Eksperiment Joshua Bell
U vašingtonskom metrou na jednoj stanici su postavljene skrivene kamere i dogovor je bio da Joshua Bell dođe obično obučen sa bejzbolskim kačketom na glavi i da svira violinu kao ulični svirač. Eksperiment je potrajao 45 minuta i za to vreme rezultat je bio sledeći. Od 1097 ljudi koji su prošli pored njega svega 7 je zastalo da posluša kako on to vrhunski radi. Od tih 1097 ljudi samo jedna osoba ga je prepoznala i ostavila mu nagradu od 20$. Ostalih 27 ljudi je ostavilo bakšiš u ukupnom iznosu od 32,17 dolara. Dakle za 45 minuta je zaradio 32$ ako se izuzme osoba koja ga je prepoznala i udelila mu malo veću napojnicu. Da sumiram:
- 0,09% ga je prepoznalo
- 0,63% je zastalo da posluša umetnika
- 2,55% je ostavilo bakšiš
Kao ulični svirač je svirao iste kompozicije kao i 3 dana ranije na koncertu u koncertnoj dvorani koja je bila rasproadata. Cena karte za njegove nastupe se kreće od 100$ pa na više.
Kako je izgledao sam eksperminet možete pogledati na ovom video klipu.
Eksperiment iz marketinškog ugla
Iz marketinškog ugla ovaj eksperiment može biti jako poučan. Definitivno donosi odgovore na neka pitanja. Prvo, jasno je da i pored svog talenta i uspeha, dotični gospodin bez cele marketinške mašinerije ne bi uspeo da napuni koncertnu dvoranu pogotovo ne za taj iznos. Dakle, ako nije dobro izreklamiran, da ljudi budu inforisani preko raznih medija, gospodin bi imao verovatno polupraznu dvoranu. Isto tako, kada se ima dobar proizvod ili dobra usluga i cena može da bude znatno veća ako se dobro marketinški isprati. Konkretno za ovaj slučaj ne znam kako je rađen marketing, ali verujem da je po gradu bilo oblepljenih bilborda sa datumom i vremenom koncerta, razni portali i ostali digitalni marketing je sigurno odigrao svoje itd. Da sumiram:
Preporuka je najbolja
Svakako da jeste, ali ukoliko ljudi nisu informisani i ne znaju za događaj, proizvod, uslugu teško da može da se opstane od obične preporuke. Dok proizvod, usluga ili događaj ne postane jak brend preporuka neće biti dovoljna. A da bi se i postao brend bez marketinga gotovo i nije moguće.
Odličan proizvod ne treba reklamu
Ovaj mit je odmah razbijen. Osoba je 3 dana pre eksperimenta nastupala i napunila dvoranu i verovatno zaradila nekoliko desetina hiljada dolara za koncert. Cena ulaznice je bila od 100$ pa na više, a svečane loše su stajale i po nekoliko hiljada dolara. Kao uličan svirač jedva je privukao pažnju i to svega 0,63% prolaznika da ga poslušaju.
Niska cena je najbolja preporuka
I ovo nije tačno, jer za nisku cenu (u ovom slučaju besplatan mini koncert) zainteresovanih je bilo jako malo. Kada je upitanju bio zakazani koncert i kada je javnost bila informisana cena karte se prodavala po već pomenutih 100+ dolara.
Marketing je samo za loše proizvode i diše cenu proizvoda
Ovo definitivno nije tačno i bez ovog eksperimenta. Ne postoji brend koji ne ulaže u marketing. Neki od najboljih proizvoda veoma ulaže u marketing kako bi osigurali dobru prodaju. Da diže cenu prizvoda to svakako, ali pitanje je kako bi išla prodaja da nisu uložili u marketing, ali sa marketingom se može i povećati cena proizvoda i više nego što je bilo potrebno uložiti u marketing.
Marketingom se može i povećati cena
Kao što vidite definitivno je da može. Ukoliko je proizvod i usluga dobra, marketingom se cena može i povećati. U nekim drugim slučajevima čak i roba i proizvod upitnog kvaliteta su se prodavali po većoj ceni od boljih proizvoda jer su ljudi bili delimično izmanipulisani reklamom i samim brendom.
Ambalaža nije bitna
Kao što vidite, obučen kao običan radnik sa kačketom na glavi nije privukao veliku pažnju prolaznika. Da je na ovom eksperimentu čovek bio u svečanom odelu sa leptim mašnom, da je pored njega stajao neki bilbord sa njegovim imenom i njegovim nastupima u koncertnim dvoranama uveren sam da bi rezultat bio dosta drugačiji. Ne možda novčano (mada i to bi sigurno bilo više od 32$) koliko bi se ljudi okuplio da ga sluša, a čim se ljudi okupe oko nečega izazivaju pažnju i radoznalost drugih ljudi tako da bi sigurno bilo dosta ljudu u krug oko violiniste i eksperiment bi pokazao nešto sasvim drugo.